 Bivši šef razvojnog tima za Ajpod (iPod) i Ajfon (iPhone), koji je napustio Epl (Apple) pre tri godine, želi da i kućne termostate pretvori u buduće obavezne stvarčice tako što je na njihov dizajn primenio senzibilitet kompanije u kojoj je radio osam godina i ispratio 18 generacija Ajpoda i tri generacije Ajfona. Toni Fadel je osnovao kompaniju Nest Labs a njen prvi proizvod je „učeći termostat“ (Nest Learning Thermostat), aparat kojim se upravlja dodirom, projektovan da personalizuje energetske potrebe stana ili kuće i pomogne da se godišnje uštedi čak 173 dolara.
Nestov termostat može da nauči koje vam temperature najviše odgovaraju i kakav vam je dnevni raspored, podesi temperaturu automatski kad u stanu nema nikoga i pomogne vam da naučite kako da štedite energiju. S njim se može upravljati daljinski preko veba ili Ajfona (iPhone), a uskoro će se pojaviti i aplikacija za Android.
Kružnog je oblika prečnika 8,1 cm, debeo 3,7 cm i težak 200 grama. Ima kružni ekran prečnika 4,4 cm rezolucije 320 x 320, litijum-jonsku bateriju, senzore temperature, vlažnosti i svetla, dva senzora pokreta koji otkrivaju prisustvo ljudi u prostoru širine 150 stepeni i Wi-Fi 802.11 b/g/m i Zigbi (ZigBee) povezivanje.
Poput drugih Eplovih proizvoda i Nestov dizajn i funkcionalnosti imaju nešto višu cenu, tako da termostat košta 250 dolara, za razliku od prosečnih kućnih termostata koji u SAD koštaju između 50 i 170 dolara. Mogu se naručiti već sada, a isporuka će početi u novembru.
Nest može da nauči koje temperature ukućani najviše vole za oko nedelju dana. Dovoljno je okrenuti „kazaljku“ na višu temperaturu kad hoćete topliju prostoriju ili na nižu kad izlazite iz stana i Nest će zapamtiti šta vam odgovara i prilagoditi se na odgovarajući način. Nest koristi svoju Wi-Fi vezu da pronađe koje su trenutne temperature u području gde živite, kako bi prikupio podatke o tome koliko spoljna temperatura utiče na način podešavanja unutrašnje temperature. Njegova funkcija automatskog snižavanja temperature kad ukućani odu iz stana (Auto away) aktivira se dva sata posle detektovanja da u kući nema ljudi.
Nest će postepeno „provaliti“ kad se ukućani bude, kad dolaze kući s posla i kakvi su im dnevni običaji, tako da na vreme može da ugreje ili rashladi stan. S njim se može upravljati daljinski preko veba ili kroz odgovarajuću aplikaciju, za sada samo za operativni sistem iOS a uskoro i za Android. Svi Nestovi termostati u kući mogu se kontrolisati s jednog naloga.
Nekoliko dizajnerskih caka osmišljeno je da se više kupaca zainteresuje za ovaj aparat. Termostat će početi da svetli kad mu se približite (zahvaljujući ugrađenom blizinskom senzoru), ali pošto ima i senzor svetla neće vas zaslepiti ako odlučite da menjate temperaturu usred noći. Ekran je crven kad se kuća greje, a plav kad se hladi. Efikasnu potrošnju energije pospešuje time što prikazuje zeleni list, kako bi vam stavio do znanja da ste na pravom putu. Ugrađeni softver automatski se ažurira preko Wi-Fi veze, a iz bezbednosnih razloga koristi se kriptografija javnog ključa, SSL veza i 128-bitno kriptovanje.
Nest je nesumnjivo razvio zanimljiv proizvod ali korisnici tek treba da se zainteresuju za uređaje koji omogućavaju uštedu energije. Gugl (Google) je 2009. godine pokušao da one korisnike koji kod kuće imaju pametna brojila zainteresuje da prate svoju potrošnju korišćenjem njegovog veb servisa Električno brojilo (PowerMeter) koji automatski učitava podatke s njihovog brojila, ali ga je u septembru ove godine ugasio. Mikrosoft je imao konkurentski proizvod nazvan Hom (Hohm), takođe predstavljen 2009, ali je u junu objavio da će ga ugasiti u maju 2012.
Efikasno trošenje energije u kućama nije još steklo širu popularnost u SAD, ali možda će elegantni dizajn i funkcionalnosti Nestovog termostata popularizovati zelenu revoluciju, ukoliko se njegova visoka cena ne ispreči kao prepreka. Zainteresovanima za kupovinu preporučuje se da pre naručivanja provere da li su im postojeće instalacije pogodne za ugradnju ovog termostata. (M.V.)
RAZGOVOR S TONIJEM FADELOM
Evo šta je tvorac elegantnog termostata ispričao Sari Lejsi dok je bio njen gost u studiju mrežne lokacije TechCrunch. Prevod nije doslovan, a koga zanima može da pogleda i trodelni video snimak koji se nalazi ovde, ovde i ovde.
Zašto termostat?
Pre tri godine moja žena i ja smo napustili Epl jer smo hteli da promenimo život. Pravili smo kuću koja je trebalo da bude „zelena“, a onda je došao čovek za klimatizaciju i ponudio nam termostat od 350 dolara koji je bio ružan. Pokušao sam da nađem lepši i ustanovio da na tržištu ima 350 različitih modela i da su svi ružni i nikako se nisu uklapali sa ostalim detaljima u kući. Pomislio sam kako treba da dizajniram svoj. Bio je to veoma komplikovan problem i ja sam bio zaintrigiran. Uređaj je složen kao mobilni telefon, ali, pomislio sam, ko bi to mogao da napravi? Oni koji sada prave termostate ne umeju da naprave mobilni. Čak i oni koji prave mobilne imaju problem da naprave nešto izuzetno.
I tako sam se upecao. Doduše, prethodno sam se upitao ima li smisla da trošim vreme na to? Može li to zbilja da donese uštede u potrošnji energije i radi li se o zaista velikom biznisu? I ispostavilo se da su oba odgovora bila potvrdna. Preko 50% energije u kući kontroliše se termostatom. Prosečan stan troši 1200 dolara godišnje za grejanje i hlađenje a veće kuće i daleko više. I taj uređaj koji niko ne voli i ne pazi, kontroliše tako veliki budžet. To nije u redu, hajde da ga pretvorimo u nešto lepo i drago. Taj proizvod je u pogledu dizajna veoma komplikovan za korišćenje, hajde da to pojednostavimo. Ne samo zato što se on stara o tolikim troškovima već i da svi, čak i deca, mogu da shvate da energija košta i da s njim mogu da utiču na način njenog korišćenja.
Kako si doneo odluku da se ponovo vratiš u posao, pošto si po napuštanju Epla odlučio da se penzionišeš?
Pa morao sam da proživim san po drugi put. Nisam hteo da to ponovo bude isto. Imao sam pozive iz konkurentskih firmi, ali ih nisam prihvatao, jer sam obećao Stivu da to neću raditi. Ali ovo je jednako intrigantan problem, a uz to malo drugačiji od onog što sam radio. Shvatio sam da to ima puno smisla, jer smo ja i moj tim uvideli da sva iskustva stečena kroz decenije rada možemo da primenimo i ovde. Postalo nam je prirodno da to treba da uradimo. To nam je postalo misija.
Ima puno ružnih stvari koje nas okružuju i koje verovatno niko neće osavremeniti. Kako si se odlučio za termostate?
Gledao sam razne kategorije uređaja i aparata. Pomislio bih, da, ovo je zanimljivo, hajde da ga revolucionišemo, ali bih se potom upitao ima li to smisla i ima li tu nekog velikog biznisa. Samo termostat je ispunio sva tri osnovna razloga – kontroliše puno energije, zanimljiv je problem i obećava veliki biznis, jer u SAD ih ima četvrt milijarde komada u kućama i kancelarijama. To je ogromna instalirana baza. Godišnje se proda deset miliona primeraka. To je više nego što se proda frižidera, šporeta, veš mašina, sušilica, mašina za sudove, a skoro jednako kao broj prodatih bicikala ili televizora, pa čak i kamera i raznih medijskih proizvoda. Nije toliko veliki biznis kao onaj s Ajfonom ali da je velik, jeste. Znači, tri sekcije su bile ispunjene – može da uštedi energiju, dovoljno je složen problem da na njega mogu da primenim svoje iskustvo i izgleda da donosi veliki biznis.
Ja imam 35 godina ali nikad nisam ušla u prodavnicu da kupim termostat. Kako misliš da ga pretvoriš u proizvod široke potrošnje?
Problem je što su to proizvodi koji su dizajnirani za izvođače. Mi želimo da ih dizajniramo za potrošače. Očekujemo da će Ajpod generacija izabrati naš proizvod. Naš marketing je okrenut krajnjem korisniku, a ne izvođaču i projektantu grejanja, hlađenja, klimatizacije i ventilacije. Tako će potrošači naučiti da postoji bolji način da se utiče na trošenje energije.
Pokaži nam kako se upravlja tim termostatom.
Upravlja se točkićem koji nazivamo prsten. Taj oblik smo izabrali jer u 99,99% slučajeva samo podižemo ili spuštamo temperaturu, a to se najlakše radi kružnim pomeranjem. Zato okrugli termostat. Druga komanda je pritiskanje dugmeta, u našem slučaju ekrana. Koristili smo najbolje materijale. Prstenovi su od nerđajućeg čelika. Hteli smo da ga pretvorimo u negovan objekat, nešto što ćete s ponosom staviti na zid. Posebno je naročit spoljni prsten, jer ima odlike ogledala, pa se odlično uklapa u svaki ambijent i ne moramo da ga pravimo u različitim bojama ili eventualno od drveta. Uklapa se u svaki stan. Umesto da mi biramo boju bira je on i to boju svoje okoline. Tako smo dobili jednostavan i elegantan dizajn. Njegova elektronika je u rangu pametnog telefona. Prvi razlog za to je što želimo lep interfejs odnosno estetiku kakvu očekuje Ajpod generacija. Drugi razlog je to što smo želeli da ga napravimo tako da može da uči. U njega smo ugradili brojne algoritme koji mu omogućavaju da uči o svom okruženju i vremenu, da korisnika uputi u pametnije korišćenje energije i navodi ga da je štedi.
Ljudi retko programiraju termostate već ih ostavljaju u jednom položaju. Kako se to radi na ovom?
Da, manje od 10% termostata ljudi programiraju. Da bi se uštedela energija potrebno je oko 1500 sitnih podešavanja dnevno koja se najčešće izvode četiri puta dnevno i grubo se svode na to da se sistem uključi kad ustaneš, isključi kad izađeš, uključi kad se vratiš i isključi kad odeš na spavanje. Niko to ne radi i zato se energija gubi bez veze. Zato smo odlučili da naš termostat ne treba da bude ni manuelni ni programabilni, već termostat koji uči. Kad ga raspakujete on počinje da uči raspored aktivnosti. Uči na osnovu toga kako i kada mu podesite temperauru kad dođete i kad odete. To što nauči projektujemo unapred. Ponašate se s njim kao sa manuelnim uređajem a on se posle nekog vremena sam isprogramira.
Kad se na ekranu pojavi (zeleni) list on je pokazatelj da mudro koristite svoj sistem grejanja i hlađenja. To je slično eko režimu kod Prijusa koji vam kaže da ga vozite kako treba. U pitanju je povrtana sprega koja korisniku u realnom vremenu govori kako ga koristi. U ovom slučaju termostat vam govori da li pametno koristite energiju. List nije neka fiksirana temperatura već zavisi od temperature koja vam normalno odgovara. U leto verovatno volite da temperatura bude 22 stepena ali list će se pojaviti na 22,7 ili 23,3, jer taj jedan stepen će vam uštedeti 5% do 10% struje. Kad ga podešavate tražite da se pojavi list.
Pored učenja satnice i lista, imamo i učenje o slučaju kad izađemo iz stana. Po obodu smo postavili pet senzora – tri su uobičejni senzori za temperaturu, vlažnost i svetlo, ali tu su još dva koja osećaju aktivnost u bliskom i dalekom polju. Pomoću ta dva se ustanovljuje da li ste u kući. Tokom vremena termostat nauči kad ste u kući a kada niste, pa se saglasno tome podešava na manju potrošnju. Ako istrčim iz kuće a zaboravim da ga isključim, on će to uraditi sam kad primeti da me nema dva sata. Preći će na temperaturu koju ste mu zadali za slučaj kad niste kod kuće.
Ima li nećega što ste hteli da ugradite ali se ispostavilo da (još) nije tehnički izvodljivo ili isplativo?
Ima. Ima puno toga što bismo mogli da stavimo, ali mislimo da je ovo što sad imamo sasvim dovoljno. Možda ćemo to učiniti kasnije. I ovakav kakav je ovo je termostat koji je daleko napredniji od bilo čega što danas postoji na tržištu.
Vratila bih se ponovo na Epl. Napustili ste danas verovatno najzanimljiviju tehnokompaniju u najzanimljivijem trenutku. Zašto?
Moja žena i ja radili smo u Eplu osam godina. Posle 18 generacija Ajpoda i tri generacije Ajfona poželeo sam da počenm da radim nešto drugo. Isto je želela i moja žena. Imali smo tada jedno dete od godinu dana i jedno koje se tek rodilo. Pomislili smo da je zgodan trenutak. Epl je bio u dobrom stanju, a mi smo želeli da više vremena provedemo s decom i da putujemo po svetu. To smo i uradili. Živeli smo u Parizu osam meseci. Tamo sam i dobio inspiraciju dok smo obilazili muzeje. Želeo sam da radim nešto drugo a tamo sam primetio da su mnogi slikari imali svoje faze. Pikasov plavi period, zeleni period… Između njih su imali pauze. Pomislio sam kako ne mogu samo tek tako da se povučem, već da treba da počnem da radim nešto drugo i iskoristim veštine koje sam stekao. Žena se nije odlučila za nešto slično.
U poslednje vreme puno se priča o Stivu. Imate li vi neka specifična sećanja?
Ona su veoma privatna. Da nije bilo Stiva moja žena i ja se ne bismo sreli. Mogu samo da kažem da je Stiv bio osoba koja je želela da pomogne drugima i da se o njima brine. Kad bi se neko teško razboleo on se uvak starao da dobije najboljeg lekara i bilo šta drugo što je neophodno, bez obzira gde je na lestvici. Ljudi su mu bili važniji od proizvoda. Kad je nekome trebala pomoć on mu je pomagao.
Šta mislite o budućnosti Epla?
Misim da neće biti problema. Tim koji je Stiv ostavio za sobom je sjajan, sa decenijama iskustva, koji zna kako da radi i šta da radi. Nastaviće dalje ono što je započeto. Tim Kuk je fantastičan, cela rukovodeća stuktura takođe.
Epl je počeo kao kompjuterska firma pa se proširio na gomilu drugih proizvoda. Šta možemo očekivati od tebe?
Danas su to termostati ali ima puno drugih proizvoda koji bi se mogli preurediti. Videćemo.
Ima ovde dvadesetogodišnjaka koji su razočarani što se bavite termostatima. Šta ćete im reći?
I oni će uskoro morati da opremaju stanove a kad nosite Ajfon i Ajped očekujete i drugačiji interfejs. (M.V.)
|
