Čak i kada se ljudi slože, nema slaganja oko toga gde da postavimo granice, kolika tolerancija je najbolja, koja preterana, a koja nedovoljna. Sve zavisi i iz čijeg ugla se ocenjuje. Nema jednog i jednostavnog odgovora.
Naša reč za toleranciju je trpeljivost, jer tolerancija nije bilo kakvo dopuštanje, to je trpljenje, podnošenje nečega što nam smeta.
Tolerancija je tako naše dobrovoljno, aktivno podnošenje nečega što nam se ne sviđa, a što ne moramo da trpimo ako nećemo.
I netolerancija, kao ni tolerancija, nije a priori dobra ili loša.
Ako želimo da živimo u grupi, moramo da prihvatimo da ne bude uvek po našem, a takav stepen tolerancije treba očekivati i od drugih članova grupe. To je načelo zajedničkog življenja.
Glavni kriterijum za određivanje da li je neka tolerancija dobra ili loša, za pohvalu ili za osudu, jeste da li neko ponašanje ugrožava nečija prava ili slobode.
Poziv na toleranciju sada je više od poziva na trpljenje.To je poziv da različitost ne bude predmet osude, jer ono što je drugačije nije automatski ni bolje, ni lošije.
Tolerancija neće ukinuti konflikte – ona će samo odvesti ka asertivnosti, odnosno konstruktivnom načinu rešavanja, gde ćemo uvažavati prava i slobode i drugih, ali nećemo ugroziti ni svoja.
Asertivnost je postalo druze moj nesto cime se ljudi danas sprdaju. Na mestu gde su razlike uvek predmet diskusije, ovde na forumu sve se je svelo samo na jedno - ko je u pravu, ko ce koga da nadmasi, cije je vece, bolje, skuplje...
Nekoliko puta sam video na forumu kada neko pita nesto, covek ne zna, nema iskustva ili sta vec, postavi pitanje i onda navrnu odgovori u kojima se taj covek momentalno stavlja u poziciju debila i neznalice kome se ponekad drugi i cude kako je moguce da ne zna.
Nema postovanje razlika vec mora da se dokazuje do besvesti. U toku tog dokazivanja, kada se prodje ona tacka gde su vec pravi argumenti u deficitu krece pozivanje na isksutvo, staz u gamingu na primer, koliko je para dato na dosadasnji hardver i koliko ga je promenjeno a ako i to ne upali, onda se poseze sa opstom i najcesce apsolutno promasenom psihoanalizom `protivnika` i demonstracijom ega i u krajnjem slucaju, karakterizacijama koje vredjaju licnost pojedinca.
Moj licni stav je da su na forumu ostali najglasniji samo egoisti i psihoanaliticari raznih profila. A tako gde je ego glavni, nema konstruktivnog resavanja. Od drveta ne vidi sumu, pa makar mu pricao da su gole zene i peskovite plaze iza tog drveta.
U meni se bore budala i genije. Plasim se da pametniji ne popusti!
`U osnovi svake netolerantnosti stoje psihološki principi grupe i grupnog identiteta. Ljudi kao društvena bića žive u društvenom kontekstu i pripadnost grupama je normalna pojava. Prva grupa, u kojoj putem socijalnog učenja stičemo bazične stavove i vrednosti, a zajedno s njima i predrasude, je porodica. Kasnije ulogu naših socijalnih učitelja preuzimaju vršnjačke grupe, školske grupe, i sve druge grupe čiji članovi vremenom postajemo – profesionalne, prijateljske, verske, političke, nacionalne itd. Evolucijom data sposobnost da razlikujemo „prijatelja“ od „neprijatelja“, kao i sposobnost da brzo i automatski kategorišemo ljude je fundamentalna osobina ljudskog uma. Ljudi imaju tendenciju da sva svoja znanja, pa i znanja o socijalnom okruženju kategorijalno organizuju, da svedu na nekoliko najvažnijih dimenzija i razvrstaju po modalitetima. To daje osećaj uređenosti u životu, i mi svi spontano grupišemo ljude na osnovu nekih njihovih osobina. Osobama koje pripadaju nekoj grupi pored atributa na kojem je klasifikacija zasnovana, dodajemo i niz drugih osobina – nešto kao „paket“ osobina. Reputacija grupe postaje njen identitet, a individualne razlike među pripadnicima se veoma lako zanemaruju. Pa tako kada nekog etketiramo kao „domaćicu“, „umetnika“ „Crnogorca“ i slično, mi odmah uz to pridodamo i specifičan sklop tipoloških karakteristika. Na primer, od „usedelice“ svesno ili nesvesno očekujemo da – obožava decu svog brata, smatra da je omladina danas nikad gora, ima nekoliko mačaka, ne odobrava seksualne slobode, da je uštogljena, itd. Sa druge strane, i naša sopstvena pripadnost nekoj grupi takođe boji naša očekivanja od drugih grupa. Pa tako, osoba koja sebe smatra „optimistom“ drugoj osobi koju svrstava u istu kategoriju pripisaće niz pozitivnih osobina kao što su: poverenje u ljude, visok životni elan, mudrost, i slično. dok će „pesimista“ biti skloniji da u takvoj osobi vidi naivnost, ograničenost, idealizam ili sklonost zabludama.`
Tolerancija ili ne tolerancija, BITNO JE STA JE ISTINA. A mnogima se istina ne svidja,
Evo jedan mali deo o toleranciji
Ako tražimo istinu, moramo da budemo spremni da je prihvatimo bez obzira da li nam se ta istina sviđa ili nam se ne sviđa. Ako želimo istinu, onda treba da budemo spremni da se menjamo ako otkrijemo da je naš život u suprotnosti sa istinom.
Upravo zbog toga što ljudi često ne žele da se menjaju, mnoge istine su proglašene za laž, a mnoge laži proglašene su za istinu. Međutim, bez obzira koliko dugo se neka laž smatra za istinu, vreme neće promeniti činjenicu da je to ipak laž. Bez obzira koliko ljudi neku laž smatraju za istinu, laž nikad neće postati istina zato što u nju veruje mnogo ljudi. Verovanje većine nije merilo istine. Dužina verovanja u neka tvrđenja i broj generacija koje su u nešto verovale, neće učiniti da ta tvrđenja postanu istina. Šta je merilo istine? Da li možemo da verujemo ljudima?
Ljudi često greše u svojim stavovima. Ljudi često menjaju svoje stavove o određenim pojavama i ponašanjima, čak i naučnici. Iz toga možemo da zaključimo da je ljudsko mišljenje nedovoljno pouzdano da bi smo tvrdili da je nešto istinito.
Ljudi su nepostojani, ljudi ne znaju sve. Ljudska čula ne registruju sve pojave oko nas (ne čuju iznad 20000 Hz ni ispod 16 Hz. ne vidimo mikrosvet i makrosvet, isl), i često pod utiskom čula donosimo pogrešne zaključke (npr. trik mađioničara nam izgleda kao čudo). Zato ljudi nisu autoritet za proveru istinitosti.
Ljudi imaju slobodu izbora i zato često i kada znaju istinu postupaju suprotno od te istine. Mudrost je znati istinu i živeti u skladu sa istinom. Ludost je znati istinu a postupati suprotno od istine. Na primer, lekar zna da su duvan i alkohol štetni, ali ipak puši i pije. laik za medicinu čuje od lekara da su duvan i alkohol štetni i mudro sprovede tu istinu u život, to jest ne puši duvan i ne pije alkohol. Dakle, ljudi ne mogu da budu autoritet za određivanje šta je istina i zato što se ponašaju iracionalno, suprotno znanju koje imaju.
Ljudi koji znaju istinu iz različitih sebičnih razloga lažu da bi sebi obezbedili neku korist. Ljudi lažu da bi izbegli odgovornost za grešku, da bi zaradili na pijaci, da bi zadobili naklonost drugog pola, da bi napredovali na poslu... Pošto ljudi nisu apsolutno moralna bića, jer lažu i kada znaju istinu, onda ljudima ne možemo verovati.
Ljudi ne mogu da budu autoritet za određivanje istine i zato što im često ponos i oholost (zbog visokog mišljenja o sebi, zbog svoje titule, obrazovanja, ranijih uspeha...) pomute razum, pa ne žele da priznaju da su pogrešili, da ne znaju istinu. Čak i kad im se objavi istina, oholi ljudi često postaju progonitelji nosioca istine, zato što smatraju da ih on ugrožava (njihov položaj, ugled, šta će drugi ljudi misliti o njima...).
Dakle, ljudi ne znaju sve. ljudi greše i ispravljaju svoje stavove. ljudi su iracionalni i kad znaju istinu jer je ne slušaju, ne žive po njoj. ljudi lažu i kada znaju istinu. ljudi odbaciju istinu ako je iznosi osoba koju smatraju nižom od sebe.
`Misery loves company. Birds of a feather flock together. Eagles don`t flock, sparrows do. And the heavy hitters they are all attracted to each other. They go to the same clubs. They take the same kind of vacations. They drive the same kind of cars. They live in the same neighborhoods. Now if you`re not one how do you become one? Mix with them, you choose your environment. That’s exactly what I did 27 years ago. One day I was sitting in a bar and I picked up the glass and I looked at it. And I looked around. I thought they were all bums in here. They were! Then I thought, geez I must be a bum too because I`m always here. I’m one of them, they’re one of me. I put the glass down and said: “I`m never coming back as long as I live”. And I never have. And strangething, none of them have phoned to see how I am. That was almost 30 years ago. They never missed me. They don`t even know I am gone.` ________________________ Fiat justitia ruat caelum
Broj postavljenih tema: 60275. Broj poslatih odgovora: 646104. Trenutno niste prijavljeni na PC Berzu i zbog toga imate status 'gosta'. Kao gost ne možete da šaljete poruke na Forum. Ako ste registrovani kao član PC Berze, prijavite se. Ako ste novi korisnik, molimo registrujte se da bi dobili mogućnost aktivnog učešća u radu Foruma.
